Social Items



Pre ljudi, svet kakav poznajemo je bio sasvim drugo mesto. Naša planeta nije uvek izgledala kao sada, ona je prošla kroz neke neverovatne promene u proteklih 4,5 milijardi godina. Kada bi se vratili u prošlost, ne bi ste videli razne vrste životinjskog carstva, već bi videli zemlju koja izgleda kao da je magična bajka.


Period ledenog doba se završio na najgori mogući način. Veruje se da je Zemlja prošla kroz period onoga što naučnici nazivaju "intezivno hemijski vremenski uticaji". To je lep način da kaže da su kisele kiše neprekidno padale skoro 100.000 godina. Ove kiše su bile toliko teške i velike da su topile glečere, i ako zvuči pomalo strašno, naučnici veruju da je to imalo veom pozitivnu stranu. Topljenjem glečera, hranjive materije su završile u okeanu, te zbog toga nastao je i život ispod mora.





Asteroid koji je uništio dinosauruse pre 65 miliona godina, je učinio još jednu strašnu stvar. Nakon udara, svet se pretvorio u mračno i užasno mesto. Od velike siline udarca, veliki deo prašine, zemlje i kamenja je završio u atmosferi, da stvar bude još gora, ta prašina je ostala "zarobljena" i pokrivala je sunce. Ta prašina se zadržala par meseci, a uzrok posle toga su bile strašne oluje kiselih kiša narednih 10 godina.




Pre oko 300 miliona godina, svet je bio prekriven masivnim ravničarskim močvarnim šumama i vazduh je bio potpuno ispunjen kiseonikom. Bilo je oko 50% više kiseonika nego danas, a to je stvorilo neverovatnu ekspanziju života na zemlji. Za neka stvorenja, sav taj kiseonik u atmosferi je bio previše. Mali insekti to nisu mogli da podnesu, pa su počeli da se razvijaju postajući sve veći i veći. Neki od tih insekata su postali ogromni, naučnici su pronašli fosile vilin konjica koji su bili veliki poput galebova, sa krilima dugačkim preko 60 centimetara. Ono što su naučnici još zaključili je da nisu bili previše prijateljski nastrojeni, već su bili predatori koji su jeli meso.




Pre otprilike 50 miliona godina, Arktik je bio potpuno drugo mesto.Ovo je vreme koje se zvalo rana eocenska epoha, i svet je tada bio mnogo toplije mesto. Veruje se da je Arktički okean bio ogromni slatkovodni ribnjak i da je bio prepun života. Voda je bila ispunjena zelenim korovima, a posebnom zelenom paprat Azolla koja je cvetala po čitavom Arktiku.




Nebo nije uvek bilo plavo. Pre oko 3,7 milijardi godina, veruje se da su okeani bili zeleni, kontinenti bili crni, a nebo iznad nas je izgledalo kao nejasna narandžasta izmaglica. Okeani su bili zeleni, jer se gvodžđe formiralo u morskoj vodi, prolivajući zelenu rđu. Nebo je danas plavo zbog kiseonika u našoj atmosferi, ali tada toga nije bilo, već je umesto kiseonika u atsmoferi bio metan, tako da izmaglica su bili sunčevi zraci koji su se probijali kroz oblake.




OVAKO JE NEKADA IZGLEDALA NAŠA PLANETA ZEMLJA



Pre ljudi, svet kakav poznajemo je bio sasvim drugo mesto. Naša planeta nije uvek izgledala kao sada, ona je prošla kroz neke neverovatne promene u proteklih 4,5 milijardi godina. Kada bi se vratili u prošlost, ne bi ste videli razne vrste životinjskog carstva, već bi videli zemlju koja izgleda kao da je magična bajka.


Period ledenog doba se završio na najgori mogući način. Veruje se da je Zemlja prošla kroz period onoga što naučnici nazivaju "intezivno hemijski vremenski uticaji". To je lep način da kaže da su kisele kiše neprekidno padale skoro 100.000 godina. Ove kiše su bile toliko teške i velike da su topile glečere, i ako zvuči pomalo strašno, naučnici veruju da je to imalo veom pozitivnu stranu. Topljenjem glečera, hranjive materije su završile u okeanu, te zbog toga nastao je i život ispod mora.





Asteroid koji je uništio dinosauruse pre 65 miliona godina, je učinio još jednu strašnu stvar. Nakon udara, svet se pretvorio u mračno i užasno mesto. Od velike siline udarca, veliki deo prašine, zemlje i kamenja je završio u atmosferi, da stvar bude još gora, ta prašina je ostala "zarobljena" i pokrivala je sunce. Ta prašina se zadržala par meseci, a uzrok posle toga su bile strašne oluje kiselih kiša narednih 10 godina.




Pre oko 300 miliona godina, svet je bio prekriven masivnim ravničarskim močvarnim šumama i vazduh je bio potpuno ispunjen kiseonikom. Bilo je oko 50% više kiseonika nego danas, a to je stvorilo neverovatnu ekspanziju života na zemlji. Za neka stvorenja, sav taj kiseonik u atmosferi je bio previše. Mali insekti to nisu mogli da podnesu, pa su počeli da se razvijaju postajući sve veći i veći. Neki od tih insekata su postali ogromni, naučnici su pronašli fosile vilin konjica koji su bili veliki poput galebova, sa krilima dugačkim preko 60 centimetara. Ono što su naučnici još zaključili je da nisu bili previše prijateljski nastrojeni, već su bili predatori koji su jeli meso.




Pre otprilike 50 miliona godina, Arktik je bio potpuno drugo mesto.Ovo je vreme koje se zvalo rana eocenska epoha, i svet je tada bio mnogo toplije mesto. Veruje se da je Arktički okean bio ogromni slatkovodni ribnjak i da je bio prepun života. Voda je bila ispunjena zelenim korovima, a posebnom zelenom paprat Azolla koja je cvetala po čitavom Arktiku.




Nebo nije uvek bilo plavo. Pre oko 3,7 milijardi godina, veruje se da su okeani bili zeleni, kontinenti bili crni, a nebo iznad nas je izgledalo kao nejasna narandžasta izmaglica. Okeani su bili zeleni, jer se gvodžđe formiralo u morskoj vodi, prolivajući zelenu rđu. Nebo je danas plavo zbog kiseonika u našoj atmosferi, ali tada toga nije bilo, već je umesto kiseonika u atsmoferi bio metan, tako da izmaglica su bili sunčevi zraci koji su se probijali kroz oblake.